الْحَمْدُ
لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ
الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ.
وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.
مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ
أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا
عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا
مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين
المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي
بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم
بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد
الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال
الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ
اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
إِنَّ اللَّهَ يُمْسِكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ أَن
تَزُولَا ۚ وَلَئِن زَالَتَا إِنْ أَمْسَكَهُمَا مِنْ أَحَدٍ مِّن
بَعْدِهِ ۚ إِنَّهُ كَانَ حَلِيمًا غَفُورًا.
صدق الله العظيم
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
''Hvala Allahu. Njemu se zahvaljujemo, od Njega pomoć i oprost tražimo.
Njemu se utječemo od poroka i ružnih djela svojih. Onoga koga Allah na pravi
put uputi, niko ga u zabludu ne može odvesti, a onoga koga On u zabludi ostavi
niko ga na pravi put ne može izvesti. Svjedočimo da je samo Allah bog i da je
Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik, koga je On uistinu poslao da radosnu
vijest donese i da opomene prije nego što nastupi Sudnji čas.
Dragi brate i
poštovana sestro, danas je petak 17. saffer 1435. ili 20. decembar 2013.
godine. Ovo je 7. hutba u novoj godini.
Poštovani
džema’ate!
Prošli petak govorili smo o
pozitivizmu i normalnom prihvatanju života, koga neki nazivaju optimizmom.
Danas ćemo malo o lijepom mišljenju i postupku u međusobnoj komunikaciji.
U 7. suri – El-A'rāf / Bedemi, u 199. ajetu Allah, dž. š., kaže:
خُذِ
الْعَفْوَ وَأْمُرْ بِالْعُرْفِ وَأَعْرِضْ عَنِ الْجَاهِلِينَ
"Ti sa svakim - lijepo! i traži da se
čine dobra djela, a neznalica se kloni!" /199/
Ibn-Džerir i
Ibn Ebi-Hatim navode: Junus nam je pričao: Sufjan - tj. ibn Ujejne - pričao nam
je od Ubejja, da je on rekao: Kada je Allah Uzvišeni objavio Svome
Poslaniku, s.a.v.s.: "Ti sa svakim - lijepo! i traži da se čine dobra
djela, a neznalica se kloni!" , Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitao je:
"Šta je ovo, Džibrile?" A on mu je odgovorio: "Allah ti naređuje
da oprostiš onom ko ti nepravdu nanese, da daš onom ko tebi ne da i da odeš
onom ko tebi ne dolazi." Ovaj hadis prenosi i Ibn-Merdevejh preko Džabira
i Kajsa ibn Sa'da ibn Ubade od Poslanika, s.a.v.s. A El-Buhari kaže: Uzvišeni
kaže: "Ti sa svakim - lijepo!..." Riječ znači: dobro i lijepo.
Lijepo Allahovo Ime
“el-Halīm” – Blagi, na arapskom jeziku dolazi od glagola ha-lu-me, ja-h-lu-mu,
što znači “biti blag”, “biti dobroćudan”, “biti milostiv”, “biti strpljiv”. Korijen
riječi, dakle, čine tri harfa (slova): h-l-m.
قَوْلٌ
مَّعْرُوفٌ وَمَغْفِرَةٌ خَيْرٌ مِّن صَدَقَةٍ يَتْبَعُهَا أَذًى ۗ وَاللَّهُ
غَنِيٌّ حَلِيمٌ
Lijepa riječ i izvinjenje vredniji su od milostinje
koju prati vrijeđanje. – A Allah nije ni o kome ovisan(ganijj) i
blag je (halīm). (El-Bekare, 263)
Prvu
dunjalučku blagodat i dar koji Allah, s.v.t.a., daje onome ko se posvetio
Kur’anu jeste i lijep odnos prema roditeljima. Neko će možda upitati: kakve
veze ima učenje Kur’ana i odnos prema roditeljima? Ima! I to velike! Kaže jedan
hafiz Kur'ana: ,,Tako mi Allaha, otkad sam se posvetio Allahovoj Knjizi, moje
je srce milostivo i blago prema njima, moje je lice uvijek nasmijano za njih,
moji dunjalučki uspjesi unose mir i sreću u njihova prsa, nikad ne izgovorim
riječ koja bi ih uvrijedila, oneraspoložila''. A to je samo sa uputom moga
Gospodara i Njegovim rahmetom. Da li za roba ima veće slasti od toga da upita
svoju majku: “Majko, jesi li ti zadovoljna sa mnom?”, a ona odgovori: “Jesam,
sine!” Hvala Allahu Uzvišenom!
Zato kaže Uzvišeni Allah: “Mi
vam knjigu objavljujemo u kojoj je slava vaša, pa zašto se ne opametite?” (El-Enbija,
10)
U Časnome Kur'anu navodi se u značenju jednoga od
Atributa (Sifa) dragoga Boga. Tako se naprimjer kaže:
إِنَّ
اللَّهَ يُمْسِكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ أَن تَزُولَا ۚ وَلَئِن زَالَتَا
إِنْ أَمْسَكَهُمَا مِنْ أَحَدٍ مِّن بَعْدِهِ ۚ إِنَّهُ كَانَ حَلِيمًا
غَفُورًا
Allah brani da se ravnoteža nebesa i Zemlje poremeti.
A da se poremete, niko ih drugi osim Njega ne bi zadržao: On je zaista blag (halīm) i
prašta grijehe. (Fātir, 41)
Da bi čovjek
postao blag, treba mu zrelost, prvo starosna ali i ona duhovna. Biti istinski
blag ustvari znači biti istinski zreo. U Kur'anu se tako od istoga korijena
riječi “blag” (h-l-m) upotrebljava i izvedenica “hulum” koja upravo označava
(spolnu) zrelost:
A kada djeca vaša dostignu spolnu zrelost (el-hulum),
neka onda uvijek traže dopuštenje za ulazak, kao što su tražili dopuštenje oni
stariji od njih; tako vam Allah objašnjava propise Svoje! A Allah sve zna
i mudar je. (En-Nūr, 59)
Iz citiranih ajeta o blagosti i
lijepom postupku do ljudi izvucimo ibret i pouku. Iskustvo nas uči da je svaki
čovjek opterećen samim sobom i pitanjem šta drugi o njemu misle. Znano je da
naši sagovornici ljudi s kojima se družimo žele pažnju i prijaznost, zato
prestanimo samoisticanjem i samohvalom a pažnju usmjerimo na sugovornika.
Želimo biti viđeni biti
viđeni i da se naša riječ rado sluša, ne namećimo drugarima tme koje su
nam drage već razgovarajmo o onome šta njih zanima. Poslušajmo
njihove priče, teškoće, njihove radosti i njihova životna iskustva. Tako će oni
početi cijeniti naše društvo i poklanjati nam svoju pažnju i poštovanje.
Sagovorniku dajmo do znanja da nam
je jako važna osoba. Time ćemo ga osvojiti i pridobiti. Kada se družimo ili
razgovaramo, neka to bude iskrena namjera i osjećaj. Naša riječ, druženje ili
postupak ne smije biti izvježban trik kako bi završili svoj biznis i ostvarili
još jednu korist za sebe.
Druženje s nekim ne smije biti
jednosmjerna komunikacija u samopromociji dobrog govornika, eglendžije i
sijeldžije. Namjesto toga dozvolimo da naš prijatelj, ahbab, komšija,
džematlija i kolega stekne dojam da je on taj koji je zanimljiv, važan i interesantan.
Znači, ako želimo zadobiti
poštovanje, ne zahtijevajmo od sagovornika da nas bespogovorno poštuje.
Cijenimo ljude pa ćemo biti cijenjeni. Pomažimo ljude u teškoćama, pa će
i nas drugi pomagati. Pokažimo ljudima da su nam dragi i oni će početi misliti
i govoriti da smo dobrodošli, dragi i prijatni.
Volimo ljude oko sebe, jednostavno,
bez uslovljavanja i prevelikih uzvratnih očekivanja. Iskrenoj ljubavi se ne
može niko oduprijeti, pa će nam povratna informacija zasigurno biti ljubav i poštovanje.
Ima jedna lijepa dova kojom je
plaho dobro moliti Milostivog da nam pomogne u iskušenjima dunjalučkim:
,,Allahu, ja sam, doista, rob Tvoj, sin roba Tvoga,
sin robinje Tvoje. Moj položaj je u Tvojoj ruci, ja sam podložan i nadamnom se
sprovode propisi Tvoji, pravičnost po mene je odluka Tvoja, zato, prizivam Te
svim Tvojim imenima kojima si Sebe ili ih u Svojoj Knjizi objavio ili ih nekom
od Tvojih bića saopćio, ili ih, pak, zadržao kod Sebe kao znanje nedokučivog,
prizivam Te da mi Kur'an veličanstveni učiniš proljećem srca mog, svjetlom
grudi mojih, razbistrenjem tuge moje i odhodom brige moje''.
Dova
Allāhumme, agninī bil 'ilmi, ve
zejjinī bil hilmi, ve ekrimnī bit-takvā ve džemmilnī bil 'āfijje!
Allahu moj, učini me neovisnim kroz
znanje, okiti me blagošću, počasti me bogobojaznošću i uljepšaj me sklonošću ka
opraštanju!
Milostivi Allahu, podari mi poštovanje
prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volim
džamiju pa da se radujem petku i džumi namazu u njemu. Ne daj mi da zaboravljam
svoju islamsku zajednicu.
ان الله يأمر بالعدل و
الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم
تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, S.B.,Kaj ljudje razmišljajo o nas in naš odnos do ljudi ? Jani
Pravst
Nijaz Salkić
Ni komentarjev:
Objavite komentar